医生提醒，春季食用光感性野菜谨防过敏

Писа?а машина Гвида Тарта?е, са ?ириличним и латиничним распоредом слова.

Писа?а машина Петра Па?и?а, марке Underwood

Писа?а машина, портабл, марка Ремингтон, 1936.

百度 更加注重扶贫开发质量和社会保障制度的建立，扶贫实践从政府主导向多元主体参与、多元路径协同、多种目标融合的贫困治理模式转变。

Писа?а машина, односно дактилотип, ?е механички или електромеханички уре?а? за штампа?е текста на папиру. Садржи низ дугмади, чи?им се притиска?ем утиску?у слова, бро?еви и интерпункци?ски знаци. Писа?а машина ?е патентирана за потребе чит?иви?ег и бржег писа?а у више примерака од дотадаш?ег писа?а помо?у пера.

Вештина рада на писа?им машинама ?е ве? током 19. века добила назив дактилографи?а (фр. dactylographie), а особа ко?а ?е обучена у то? вештини има стучно зва?е: дактилограф.

Употребом писа?е машине (односно дактилотипа) наста?е откуцани, односно дактилотипски текст (дактилотипи?а), за ко?и се тако?е употреб?ава?у и називи: дактилоскрипт или типоскрипт (оба назива у ме?ународно? терминологи?и има?у и нека додатна значе?а).

Истори?а

Конструкци?а писа?е машине не би била могу?а без Гутенберговог изума штампарске машине ко?а ?е допринела шире?у писмености у 15. веку.

Почетак производ?е

Ремингтон писа?а машина

Енглез Вили?ам Пети (енгл. William Petty) први ?е покушао да конструише писа?у машину 1674. године, а тек након четири децени?е, 1714. године, ?егов зем?ак Хенри Мил (енгл. Henry Mill) потписао ?е први про?екат писа?е машине (енгл. Machine for Transcribing Letters). Пелегрино Тури (енгл. Pelegrino Turri) ?е био ?едан од првих проналазача писа?их машина ко?и ?е конструисао машину ко?а ?е омогу?ила слепима да пишу. За потребе грофице Каролине Фантони, ко?а ?е била слепа, конструисао ?е писа?у машину на ко?о? ?е она први пут написала писмо 1808. године. На писму ?е отисак био ?асно вид?ив. Немачки проналазач Карл Драис (нем. Karl Freiherr von Drais) патентирао ?е претечу бицикла, такозвану Running machine, а патентирао ?е и машину познату под именом ?Клавир ко?и пише” за потребе свог слепог оца 1821. године. На машини ?е за свако од 25 слова издво?ио по ?едан тастер, а потом их ?е груписао у квадрате димензи?а 5 х 5. Сатни механизам ?е померао машину. Папирна трака ?е била у ?едном прорезу са овим механизмом. Касни?е ?е усавршио нови патент ко?и ?е функционисао попут стенограмске машине. Нови патент ?е садржао комбинаци?у слова ко?а су на папиру остав?ала рупице.

Вили?ам Остин Барт (енгл. William Austin Burt) патентирао ?е машину под називом ?Типка?у?и писац” (енгл. Typewriter) 1829. године, иако на ?о? ни?е успео да куца брже него што ?е писао руком. Неколико децени?а касни?е, 1848. године ?е П?ер Карми?ен конструисао писа?у машину ко?а ?е радила на принципу музичког цимбала. Полуге су биле снабдевене штампарским словима ко?а су била поре?ана у круг. Притиском на полуге слова су се отискивала попут удараца малих чеки?а по жицама цимбала. Петер Митерхоф (енгл. Peter Mitterhofer) развио ?е пет модела писа?их машина и то без употребе техничких помагала. Машине ?е конструисао употребом ?едноставног алата. Године 1864, об?авио ?е сво?у прву иноваци?у. Машина ?е у целости била направ?ена од дрвета изузев ку?ишта и жица ко?е су биле направ?ене од метала. Расмус Ме?линг Хансен (енгл. Rasmus Malling Hansen) био ?е директор данског института за глувонеме и желео ?е да помогне сво?им шти?еницима па ?е том приликом конструисао машину под називом ?Кугла ко?а пише” (енгл. Writing Ball), 1865. године. Машина ?е добила такав назив ?ер ?е била у облику кугле са 50 слова ко?а су остав?ала отисак помера?ем кугле. Филозоф Фридрих Ниче ?е био на?познати?и корисник ове машине.

Ремингтон

Андервуд Стандард

Прва модерна писа?а машина наме?ена за ширу употребу патентирана ?е 1868. године у Америци под називом Sholes&Glidden&Soule. Творци ове машине били су Карлос Глиден, Сем?уел Соул и Кристофер Шолс. ?ихов патент ?е привукао паж?у тадаш?ег на?познати?ег произво?ача шива?их машина и ловачких пушака Ремингтон. Фабрика Ремингтон из ?у?орка склопила ?е уговор са творцима ове машине. Након што ?е Шолс-Глиденов патент додатно усавршен започета ?е индустри?ска производ?а машине. Године 1873, на тржиште ?е пласиран први модел Ремингтон машине. Херман Вагнер ?е 1897. године патентирао машину ко?у ?е унапредио тадаш?и воде?и произво?ач трака у бо?и и мастила за писа?е машине, ?он Андервуд. Машина под називом Андервуд Модел 5 била ?е веома запажена и це?ена у Америци, а постала ?е мерило и стандард за све буду?е машине. Андервуд и Ремингтон као два воде?а америчка произво?ача ускоро ?едан другом поста?у конкуренци?а. Примат у производ?и и на тржишту ипак преузима Андервуд о чему сведоче подаци из 1920. године.

Адлер

Adler писа?а машина са ?ириличним словима

Писа?а машина Адлер, Музе? Републике Српске

Ха?нрик Кле?ер започео ?е фабричку производ?у писа?их машина у Немачко?, у сво?о? фабрици Adler у Франкфурту 1890. године. Оригинални патент Велингтон машине усавршио ?е у сво? модел ко?и ?е првобитно носио назив Empire, а потом и Adler No. 7. Године 1909, произведено ?е чак 25000 примерака ове машине. Прве преносиве машине, портабл Klein Adler машине, Ха?нрик ?е први почео да производи 1913. године. Адлер писа?е машине су опстале дуги низ година, а неке од ?их се и данас користе.

Бликенсдерф

?ор? Бликенсдерфер творац ?е ?ош ?едног популарног америчког модела из 1893. године. Модел ?е добио име по свом творцу- Бликенсдерф. Прва електрична верзи?а овог модела изра?ена ?е у Америци 1902. године. Производ?у ових електричних машина 1935. године преузима IBM (енгл. International Business Machines Corporation). Током 1956. године компани?а ?е сво? модел C током 19 месеци продала у више од 250000 примерака. Машине су биле карактеристичне по томе што су могле истовремено да пишу различита писма.

Ми?он

Године 1904, Немачка воде?а фирма за производ?у писа?их машина АЕГ (нем. ALGEMEINE ELEKTRIZIT?TS GESELLSCAFT) започела ?е производ?у писа?их машина Ми?он (енгл. Mignon). Машине су имале преносни механизам у виду ва?ака и то ?е чинило да буду неприступачне многим купцима. Послед?и модел Ми?он машина пласиран ?е на тржиште 1933. године, а након тога фабрика производи ?едноставни?и и приступачни?и модел под називом Олимпи?а (енгл. Olimpia). Произведен ?е и модел Олимпи?а наме?ен инвалидима па ?е кориш?е?е било могу?е и са ?едном руком. Олимпи?а модел се уз повремену модернизаци?у производио све до 1992. године.

Мерцедес

Познати модел писа?е машине Мерцедес (нем. Mercedes-Euklid) произведен ?е 1903. године у Тиринги?и у Немачко?. Модел носи исти назив као позната фабрика аутомобила, иако ни?е реч о исто? фабрици. Фабрика ?е интензивно радила на усавршава?у и модернизаци?и сво?их модела па се 1921. године по?авила машина под називом Мерцедес Електра. Мерцедес Електра ?е била механичка машина ко?а ?е поседовала и електромотор. Године 1935. произведена ?е електрична верзи?а овог модела.

Остали модели

Портабл писа?а машина Унис Сара?ево из 1980. године

Прва индустри?ски произведена писа?а машина у Итали?и се по?авила 1908. године. Творац ?е био индустри?алац Камил Оливети. ?егов патент, машина марке Lettera No.22 постала ?е икона активног новинарства. Кра?ем 1953. године ?едан од на?познати?их произво?ача писа?их машина Смит Корона произвео ?е 12 милиона примерака сво?их писа?их машина. Ова? постратни период се сматра златним добом писа?их машина. Писа?е машине су производили и познати произво?ачи са простора бивше ?угослави?е. На?познати?е марке биле су Емона из ?асеница, Унис из Сара?ева, Сава из ?уб?ане и Бисер ко?у ?е производила Во?на фабрика из Буго?на у Босни и Херцеговини, ?Славко Роди?”.

Од куриозитета се може поменути немачка Вандерер машина из око 1940, ко?а ?е поред слова исписивала и музичку нотаци?у.

Кра? производ?е

Удруже?е младих хриш?анки ?е 1881. године организовало први курс дактилографи?е у Америци. Курс ?е поха?ало осам полазница. Обуке су организоване широм света и убрзо ?е обучен велики бро? дактилографки?а. Произво?ачи писа?их машина су били веома задово?ни напретком и сматрали су да на ова? начин жене могу да раде ма?е физички захтевне послове и граде сопствену кари?еру. Током ве?ег дела 20. века, масовно су ?е користили канцелари?ски службеници, писци и новинари. Са по?авом техничко-технолошких иноваци?а уследио ?е и настанак различитих и модерни?их писа?их машина у погледу конструкци?е, облика, естетике, итд.

Са шире?ем рачунарске технологи?е, убрзо су почели да ?е потиску?у лични рачунари и штампачи. Од 2000. године произво?ачи канцелари?ских писа?их машина у свету постепено су обуставили производ?у овог уре?а?а, а 2011. године ?е затворена и послед?а фабрика писа?их машина у Мумба?у у Инди?и.

Механизам и делови

Вид?ив механизам Олимпи?а модела писа?е машине

Основни делови ?едне писа?е машине су тастатура и механички или електронски механизам ко?и преноси, умножава и коригу?е знаке ко?и се притиском преко траке у бо?и отисну на папир. Преносни механизам се разлику?е, зависи од модела писа?е машине, и може бити путем ва?ка, кугле, полуге или точки?а.

Први модели машина нису имали тастатуру него показивач. Показивачем су се обележавали бро?еви или слова пре него што се изврши потисак на скалу или дугме. Временом су машине унапре?ене па су им додати делови попут кружно постав?ене полуге са словима, цилиндричних ви?ака ко?и су померали папир чиме ?е било омогу?ено да се направи размак изме?у слова и редова и држача за папир ко?и се помиче, итд.

Види ?ош

• Дактилограф
• Телепринтер
• Музе? науке и технике Београд

Галери?а

• 
  Писа?а машина Оливети са латиничним словима
• 
  Писа?а машина Ремингтон стандард
• 
  Писа?а машина Ро?ал
• 
  Адлер писа?а машина
• 
  AEG
• 
  Писа?а машина Бисер
• 
  Писа?а машина Корона портабл
• 
  Писа?а машина марке Фролио
• 
  Писа?а машина Хермес 808
• 
  Писа?а машина Импери?ал Б
• 
  Писа?а машина Импери?ал Б
• 
  Писа?а машина Оливер 10
• 
  Ми?он писа?а машина
• 
  Бисер писа?а машина
• 
  Писа?а машина Олимпи?а 8
• 
  Писа?а машина Олимпи?а 8
• 
  Писа?а машина Ремингтон No. 12
• 
  Писа?а машина Ро?ал са ?ириличним словима
• 
  Писа?а машина Смит Корона
• 
  Писа?а машина Смит Преми?ер
• 
  Писа?а машина Ремингтон модел СР101

Литература

• Ву?акли?а, Милан (1980). Лексикон страних речи и израза. Београд: Просвета. 
• Кла?н, Иван; Шипка, Милан (2006). Велики речник страних речи и израза (1. изд.). Нови Сад: Промете?. 
• Радулови?, Милка (2020). ?Текстологи?а у дигитално? епоси” (PDF). К?ижевна истори?а. 52 (172): 251—269. 
• Гачи? Дивна, Раткели? Лази? Мари?ана, СТАРА ДОБРА ПИСА?А МАШИНА Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (14. фебруар 2019)– избор из колекци?е Ендреа Халаса –каталог изложбе. Музе? града Новог Сада: Нови Сад 2017.
• Bernát, J., Písacie stroje Slovenského technického múzea v Ko?iciach. Ko?ice 1985.
• Waize, A., Die Welt der Schreibmashinen. Erfurd 1998.
• Dingwerth, L., Historische Schreibmashinen. Battenberg –Verl 2008.
• Pri?a o pisa?em stroju – izbor iz kolekcije Stjepana Komora, katalog izlo?be. Vara?din 2015.
• ?iri?, A., Smrt ma?ine za pisanje, Nedeljnik ?Vreme“, br.1062, 12. maj 2011.
• Adler, M.H. (1973). The Writing Machine: A History of the Typewriter. Allen and Unwin. .
• Beeching, Wilfred A (1974). Century of the Typewriter. St. . Martin's Press. pp. 276 Beeching was the Director of the British Typewriter Museum.

Патенти

• US79265 – Improvement in Type-Writing Machines (the patent that laid the basis for the Sholes & Glidden Type Writer)
• US349026 – typewriter ribbon, by George K. Anderson of Memphis, Tennessee.

Спо?аш?е везе

• Званични са?т Музе?а науке и технике у Београду Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (4. фебруар 2019)
• Са?т Едукаци?а- Писа?а машина
• The Eclectisaurus online Museum of Typewriters by manufacturers from Adler to Voss.
• Antique Typewriters, a look at the Martin Howard Collection
• Most Definitely My Type Video showcasing historical typewriters, with soundtrack by Boston Typewriter Orchestra
• Oliveira Typewriter (em português)
• Antique Typewriter Collecting, History & Resources for the Collector
• Early Typewriter Collectors' Association
• The Classic Typewriter Page
• Robert, Paul (2001). ?The Virtual Typewriter Museum”. 
• Mr. Martin's Typewriter Museum
• The Portable Typewriter Reference Site
• Typewriter: Free Minimal Text Editing Software the Behaves like a Typewriter
• Swiss typpewriter museum
• Peter Mitterhofer typewriters Museum in Parcines (South Tyrol - Italy)

Препород

• Richard Polt, The Typewriter Revolution: A Typist's Companion for the 21st Century
• Ding, click clack -- typewriter is back—Quad-City Times, May 18, 2009
• Typewriters experience a comeback - UPI.com—United Press International, Dec. 19, 2011
• Documentary Film -- The Typewriter (In the 21st Century) Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (12. ?ануар 2014)—2012
• Kremlin returns to typewriters to avoid computer leaks—The Daily Telegraph, July 11, 2013
• Germany 'may revert to typewriters' to counter hi-tech espionage—The Guardian, July 15, 2014