尹集中学开展“全民国家安全教育日”宣传教育活...
Бро?ачи су секвенци?алне мреже чи?и ди?аграми ста?а представ?а?у репетитивни циклус. Бро? различитих ста?а у циклусу се назива модуо, или основа бро?ача. Бро?ач са m ста?а ?е бро?ач модула m. Кружни бро?ачи, синтетизовани кориш?е?ем померачких регистара, могу се, генерално, сврстати у ову класу мрежа. Као мемори?ски елемент у бро?ачима се користе флипфлопови. Бро?ач са n флипфлопова, ако има 2n ста?а ко?а се ме?а?у у секвенци бинарних бро?ева, назива?у се n-битни бро?ачи или бинарни бро?ачи модула m=2n. Ако се сви флипфлопови у бро?ачу тактира?у за?едничким тактним импулсом, такви бро?ачи се назива?у синхрони. Ако тактни импулс ни?е за?еднички за све флипфлопове, бро?ач ?е асинхрони.
Као компоненте дигиталних система користе се и бро?ачи ко?и коду?у опада?у?и низ бинарних бро?ева (бро?ачи уназад - down counters), и бро?ачи ко?и, зависно од изабраног режима рада, могу да коду?у расту?и или опада?у?и низ бинарних бро?ева. Ови послед?и назива?у се обострани бро?ачи (up-down counters). Бро?ачи уназад и обострани бро?ачи могу бити синтетизовани као асинхрони бро?ачи или као синхрони бро?ачи, ме?утим у пракси се иск?учиво користе синхрони бро?ачи. Бро?ач уназад треба након сваког тактног импулса да декременту?е садржа?, односно, следе?е ста?е бро?ача треба да буде бинарни код за 1 ма?и од затеченог ста?а. Код бро?ача са паралелним уписом, упис омогу?ава да се у бро?ач, пре почетка бро?а?а, асинхроним сигналом LOAD, упише иници?ални садржа? од кога ?е бро?ач почети да бро?и. Код бро?ача посто?и и излазни сигнал CARRY, ко?и служи за каскадно везива?е више бро?ача.
Врсте бро?ача
[уреди | уреди извор]У електроници, бро?ачи се могу врло лако имплементирати користе?и флип флопове као регистарска кола. Можемо разликовати:
- Асинхроне (ripple) бро?аче - промена ста?а битова се користи као такт за накнадно ста?е флип флопова
- Синхроне бро?аче - ста?а свих битова се ме?а?у контролиса?ем ?едног такта
- Декадне бро?аче - бро?и десет ста?а по степену
- Обостране бро?аче - контролним тактом, подешава се хо?е ли бро?ати унапред или уназад
- Кружне бро?аче - формирани помо?у померачких регистра са повратном везом (у облику прстена)
- ?онсонов бро?ач - укрштен прстенасти бро?ач
- Каскадни бро?ач
- Модул бро?ач
Сваки од ових ?е користан у одре?еним пословима. Обично, бро?ачка кола су дигитална по природи, и као резултат има?у бинарну представу природних бро?ева. Многе врсте бро?ачких кола су доступна као дигитални блокови, на пример бро? чипова у сери?и 4000 имплементира различите бро?аче.
Повремено, посто?е предности кориш?е?а других секвенци бро?а?а (не само природне бинарне секвенце), као што су бинарно кодиран децимални бро?ач, померачки регистар са повратном спрегом, или бро?ач у Гре?овом коду.
Бро?ачи су корисни за дигиталне сатове и та?мере, ВЦР сатове, итд..
Ова? бро?ач ?е се пове?авати за ?едан у ?едном циклусу и тра?а?е два циклуса до прекораче?а. За сваки циклус ?е битови наизменично прелазити са 0 на 1 и обрнуто са 1 на 0. Обратите паж?у да ?е ово ствара нови сат са 50% радног циклуса на тачно пола фреквенци?е улазног такта. Ова? излаз се потом користи као тактни сигнала за слично уре?ен Д флип-флоп ?едан ?е добити бро?ач ве?и за ?едан бит ко?и бро?и дупло спори?е. Спа?а?е да?е двобитни бро?ач:
| Cycle | Q1 | Q0 | (Q1:Q0)dec |
|---|---|---|---|
| 0 | 0 | 0 | 0 |
| 1 | 0 | 1 | 1 |
| 2 | 1 | 0 | 2 |
| 3 | 1 | 1 | 3 |
| 4 | 0 | 0 | 0 |
Можете да наставите да дода?ете флип-флопове, и увек преокренути излаз спа?ате на сопствени улаз улаз, и користите излаз од претходног флип-флоп као тактни сигнала. Резултат се зове ланчани бро?а.
Синхрони бро?ач
[уреди | уреди извор]
Код синхроних бро?ача, улазни такт се доводи на улаз свих флип-флопова истовремено. Дакле, сви флип-флопови ме?а?у ста?а истовремено (паралелно). Коло са десне стране представ?а четворобитно синхронизовани бро?ач. ? и К улази првог флип-флопа су повезани на ?единицу. Други флип-флоп има ? и К улазе повезане са излазом претходног флип-флопа, а ? и К улази тре?ег флип-флопа су повезани са излазом првог и другог флип-флопа преко И кола. ?едноставан начин да имплементирате логику сваког бита овог расту?ег бро?ача, ?е да сваки бит прелази на логичко ста?е ?единице када су сви нижи битови од ?ега у ста?у логичке ?единице. На пример, први бит ме?а ста?е када се нулти бит налази у ста?у логичке ?единице; други бит ме?а ста?е када су оба бита, бит на позици?и 0 и бит на позици?и ?едан, у ста?у логичке ?единице; тре?и бит ме?а ста?е уколико су сви битови, на позици?и 0,1,2 у ста?у логичке ?единице, и тако да?е...
Синхронизовани бро?ачи се могу имплементирати са хардвером коначних аутомата, ко?и су све комплексни?и али омогу?ава?у ?едноставни?е и стабилни?е прелазе.
Хардверски бро?ачи су овог типа.
Декадни бро?ач
[уреди | уреди извор]
Децимални бро?ач ?е ?едан од оних ко?и има 10 ста?а и бро?и у децималним цифрама. Декадни бро?ач има десет ста?а ко?а могу бити бинарно кодована(дакле свако ?егово ста?е може бити кодовано у децималну цифру, као што то чини интегрисано коло сери?е 7400) или у неки други бинарни код. Декадни бро?ач ?е бро?ач ко?и ?е диза?ниран тако да може бро?ати до 1010b(децимално 10). Реализаци?а декадног бро?ача ?е врло ?едноставна, ?едан четворобитни бро?ач се може врло лако трансформисати да буде декадни бро?ач, додава?ем само ?едног НИ кола. Имплементаци?а ?е приказана на слици с десне стране. Приметимо да су излази FF2 и FF4 доведени као улаз у НИ коло. Излаз НИ кола доведен ?е на CLR улаз сваког флипфлопа.
Декадни бро?ач бро?и у децималним цифрама. Кре?е од нуле и бро?и до девет, а затим се ресету?е на нулу. Излаз бро?ача може бити ресетован дово?е?ем ниског сигнала на лини?у за ресетова?е. Бро?ач инкременту?е ста?е све до 1001 (децимално 9). Када се ста?е инкременту?е на 1010 на оба улаза у НИ коло до?у логичке ?единице, на излату НИ кола доби?амо логичку нулу. Како ?е излаз доведен на ресет сигнал сваког флипфлопа, ста?е се врача на 0.
Обострани бро?ач
[уреди | уреди извор]Бро?ач ко?и може да промени ста?е у оба смера, односно, ко?и можемо да контролишемо да ли бро?и унапред или уназад називамо ?ош и обострани бро?ач или up/down бро?ач. Када се селекту?е ста?е нагоре, бро?ач инкременту?е вредност. Када се селекту?е ста?е надоле, бро?ач декременту?е вредност.
Кружни бро?ач
[уреди | уреди извор]Кружни (ring) бро?ач ?е кружни померачки регистар ко?и када ?е покренут има само на излазу ?едног флипфлопа логичко ста?е ?единице, а на свим осталима логичко ста?е нуле.
Кружни бро?ач ?е померачки регистар (каскадна веза флипфлопова) чи?и ?е излаз послед?ег флипфлопа повезан са улазом првог, односно, у круг. Типично, ?едан бит се кре?е кроз сваки флип флоп и у сваком n-том тренутку се налази на одре?еном флипфлопу, уколико их укупно има n. Може се користити као кружни бро?ач n ста?а.
?онсонов бро?ач
[уреди | уреди извор]?онсонов бро?ач (или укрштени кружни бро?ач, шета?у?и кружни бро?ач, Моебиусов бро?ач) ?е модификовани кружни бро?ач, где ?е излаз послед?ег флипфлопа инвертован и вра?ен на улаз првог. Регистар пролази кроз низ битовних образаца чи?а ?е дужина ?еднака двоструко? дужини померачког регистра и настав?а се неодре?ено време. Ови бро?ачи проналазе велику промену, декадном бро?ачу, ДА конверзи?и итд. Ови бро?ачи могу бити лако имплементирани користе?и Д- или ?К флипфлопове.
Рачунарски бро?ачи
[уреди | уреди извор]У рачунарству, програмски бро?ач (код неких рачунара се назива ?ош и показивач на инструкци?у) се односи на регистар у процесору ко?и означава где се у поступку изврше?а низа команди налази рачунар. У зависности од архитектуре рачунара, садржи или адресу инструкци?е ко?а се извршава, или адресу следе?е инструкци?е. Програмски бро?ач се аутоматски инкременту?е за сваки циклус инструкци?е, тако да се адресе инструкци?а у мемори?у смешта?у секвенци?ално. Неке инструкци?е, као што су инструкци?е скока (условног или безусловног) и скока на потпрограм прекида?у секвенцу и ме?а?у вредност програмског бро?ача. У случа?у скока на потпрограм, вредност бро?ача се чува на стеку, да би се по повратку у главни програм та вредност са стека вратила у програмски бро?ач.
Веб бро?ач
[уреди | уреди извор]Веб бро?ач (енгл. Web counter) ?е рачунарски програм ко?и указу?е на бро? посетилаца одре?ене стране. ?едном сетован, ова? бро?ач се инкременту?е сваки пут када неко приступи одре?ено? страни помо?у претраживача.
Механички бро?ачи
[уреди | уреди извор].jpg)
Много пре него што се развила електроника, за бро?а?е дога?а?а кориш?ени су механички уре?а?и, Они се обично састо?е од низа дискова постав?ених на исто? основи са означеним цифрама од 0 до 9 на ?еговом рубу. Сваки диск, осим првог с десне стране, ?е повезан са диском иза себе. Након ?едног пуног обрта?а диска, диск испред ?ега уве?ава вредност (то важи за целу хи?ерархи?у). Овакви бро?ачи су првобитно кориш?ени за контролу процеса производ?е, али касни?е су нашли примене као бро?чаници за бицикле, аутомобиле, бензинске пумпе итд. ?едан од на?ве?их произво?ача ?е Veeder-Root компани?а, а ?ихово име ?е често кориш?ено за ову врсту бро?ача.
Бро?ачи на бази рачунара
[уреди | уреди извор]Многи аутоматизовани системи користе рачунар или лаптоп за пра?е?е различитих параметара машина и производних података. Бро?ачи могу рачунати параметре као што су бро? произведених комада, мере?а количине утрошеног матери?ала итд, па су стога веома корисни у индустри?и
Литература
[уреди | уреди извор]- Georges Ifrah. The Universal History of Numbers : From Prehistory to the Invention of the Computer. Wiley.. 1999. ISBN 978-0-471-37568-5..
- D. Knuth. The Art of Computer Programming. Volume 2, 3rd Ed. Addison–Wesley. pp. 194-213, "Positional Number Systems".
- A. L. Kroeber (Alfred Louis Kroeber) (1876–1960), Handbook of the Indians of California, Bulletin 78 of the Bureau of American Ethnology of the Smithsonian Institution (1919)
- J.P. Mallory and D.Q. Adams, Encyclopedia of Indo-European Culture, Fitzroy Dearborn Publishers, London and Chicago, 1997.
- Nissen, Hans J.; P. Damerow; R. Englund (1993). Archaic Bookkeeping. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-58659-5.
- Denise Schmandt-Besserat (1992). How Writing Came About. University of Texas Press. ISBN 978-0-292-77704-0.
- Zaslavsky, Claudia (1999). Africa Counts: Number and Pattern in African Cultures. Lawrence Hill Books. ISBN 978-1-55652-350-2.
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
